Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Ekonomski rast i metodi ekonomskog rasta". Rad ima 20 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Ako tekst koji se nalazi ispod nije čitljiv (sadrži kukice, znakove pitanja ili nečitljive karaktere), molimo Vas, prijavite to ovde.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati ovde.

ЕКОНОМСКИ РАСТ И МЕТОДИ ЕКОНОМСКОГ РАСТА
СЕМИНАРСКИ РАД
М А Ј 2002. године
САДРЖАЈ
Појам и теорија економског раста Економски раст и акумулација капитала Економски раст у условима опште стабилности цена Анализа некласичног модела економског раста Технолошке промене и економски раст Tрендови и извори економског раста Економија понуде Да ли је могућ економски раст у нашој земљи у условима стабилности општег нивоа цена ? 9. Глобалан преглед економског развоја Југославије 10. Инфлација, стабилизација и економски раст у земљама у транзицији 11. Литература
1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8.
2 .
1. Појам и теорија економског раста
1.1.Економски раст
Н
апредне светске привреде, из године у годину акумулирају значајне величине софистициране капиталне опреме, померају границе технолошких знања и достигнућа и повећавају свој GNP (бруто национални доходак) по глави становника. Све земље света усресређују се на што већи економски раст са економске и политичке тачке гледишта. Сваки председнички кандидат у својој предизборној кампањи се залаже за економски раст, јер је то дугорочно најзначајнији чинилац економског успеха земље. Отуд и питањe; шта је то економски раст? Економски раст представља експанзију потенцијалног GNP-а неке земље. Економски раст представља ширење границе производних могућности ( PPF-production possibility frontier). Чим нација бележи економски раст, граница производних могућности се помера према вани. Треба знати да економски раст није само апстрактна категорија, већ је то и врло битна категорија са аспекта грађана, зато што у смислу раста оутпута по глави становника (per capita), омогућава раст реалних плата и значајно повећање животног стандарда целе нације. Дакле, економски раст представља реалан раст материјалне производње, односно раст реалног националног дохотка, који се састоји од зарада и вишка производа (акумулација и резерве), а представља новостворену вредност произведену производним радом у обрачунском периоду.
1.2.Теорија економског раста
С обзиром на његов значај, поставља се питање који то чиниоци омогућавају неким нацијама да се развију брзо, некима споро, а другима , пак да се уопште не развијају? Осим тога, потребно је да сазнамо изворе економског раста, односно, да ли нека земља напредује захваљујући величини уложеног капитала или технологији? И, најзад, шта би нека земља требала учинити не би ли побољшала своје економске резултате? Пре свега, ту је огроман допринос Адама Смита (Adam Smith) у еволуцији оутпута и надница. У свом чувеном делу “Богатство народа”, написаном још 1776. године, он нам даје модел економског развоја. Анализу је отпочео од првобитног стања ствари које претходи и присвајању земље и акумулацији капитала. То је време када се само уважавао рад, када је земља била свима доступна (била је бесплатна), односно када се капитал није ни спомињао као битан чинилац привређивања и производње. Цене и оутпути су зависили искључиво од рада, а размена роба се вршила на основу количине рада утрошеног за производњу те робе. Примера ради, ако је било потребно дупло више времена за производњу десет метара платна него за производњу једног одела, онда је и десет метара платна коштало двоструко више него једно одело. Таква економија у којој је вредност робе одређена количином уложеног рада базирана је на радној теорији вредности. По Смиту, просечан утрошак рада утврђивао би цену , без обзира на то колико има робе. Понуда и тражња су присутне, али су без икаквог значаја и важности. Крива понуде (дугорочно) је хоризонтална за различите робе на подручју просечних трошкова, па стога просечни трошкови рада утврђују цене. Сада се поставља питање, какав развој може имати оваква привреда? Становништво се може релативно брзо повећавати, а како земља може бити добијена бесплатно, људи се једноставно насељавају на нове просторе. Национални производ се двоструко повећава када се становништво удвостручи. 3 .

 

 ---------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]